Štajerske Novice 22.04.2015. godine
ŠTAJERSKE NOVICE
www.stajerska.eu, E – mail: info@stajerska.eu
Fax: +386 2 56 61 800, Tel: +386 41 651 060
Maribor (Slovenija) Koroška 63, 2000 Maribor, Slovenija Graz (Avstrija)
ŠTAJERSKE NOVICE so vpisane v razvid medijev, ki ga vodi Ministrstvo za kulturo Republike Slovenije, pod zaporedno številko 1519
Dnevni časopis Štajerske novice sofinancira Ministrstvo kulture in informiranja Republike Srbije
ISKRA PAŽNjE ZA PUTINA IZ NOVOG SADA
Objavljeno: 22.04.2015 | Avtor: Radomir Čubranović
Molitva Gospodnja - poklon za Putina
Piše: Radomir Čubranović
Svojevrsna iskra verske pažnje i poštovanja krenuće uskoro iz Novog Sada put Moskve ka Kremlju u ruke predsednika Ruske Federacije Vladimira Vladimiroviča Putina, a iz umetničkih ruku i od srca poznatog srpskog kaligrafa Svetozara Pajića – Dijaka.
Svetozar P
ajić Dijak sa poklonom za Putina
-Očekujem da na moj štand ovde na Salonu knjiga na Novosadskom sajmu dođu predstavnici ambasade Rusije da im predam moj skromni dar za predsednika Putina, kaže specijalno za naš list Svetozar Pajić – Dijak. Uradio sam kaligrafiju sa Molitvom Gospodnjom da se predsedniku Putinu zahvalim za sve što čini za hrišćanski pravoslavni i istinski moralni svet u borbi protiv lažne demokratije i povampireanja fašizma, a u čast 70-godišnjice pobede nad fašizmom. Ovo je moj skromni umetnički dar zahvalnosti u naporima predsednika Putina za očuvanje mira i odbranu Rusije i simbol podrške našeg malog srpskog naroda.-
Pajić uz sveće
manastira Zočište na Metohiji
Svetozar Pajić – Dijak malo govori, ali zato su njegova dela – „gromoglasna“ već 23 godine. Mnogim ljubiteljima i poznavaocima umetnosti – kaligrafije je još uvek u sećanju Pajićeva prošlogodišnja izložba u Kulturnom centru Novog Sada pod simoličnim nazivom DUG PRECIMA – ZALOG POTOMCIMA o čemu je pisao naš list. Da podsetimo, Svetozar Pajić – Dijak je izuzetan dar srenjevekovne srpske prepisivačke veštine utkao u dela: Dušanov zakonik, Mirosavljevo Jevanđelje, Otkrovenje, Jevanđelje, Mali molitvenik, Slovo Ljubve, Četvoro jevanđelja manastiri: Hilandar, Gračanica, Spopoćani, Velika Remeta, Fenek… Aja Sofija, Sv. Đorđe, Sv. Nikola, Kralj Milutin, Kralj Stefan Dečanski, Patrijarh Pavle, a njegove metalne kopče su u brojnim manastirima. Svetozar je ostavio dela trajne vrednosti kroz predivne prikaze najvećih srpskih svetinja: Manastira Hilandar, manastira Fruške gore i manastira Kosova i Metohije. Svetozar je s neverovatnom snagom, upornošću, i uz blagoslov i veru stvarao, ali i godinama prenosio nesebično svoje znanje monasima i monahinjama. Šta više reći nego da je Pajić Miroslavovo Jevanđelje (koje je UNESCO uvrstio u 12 najlepših rukopisnih dela sveta) stvaralački danonoćno prepisivao i 7 godina (!), dok je veličanstveni Dušanov zakonik na 80 strana prepisao čak tri puta.
Naš reporter Čubranović sa Pajićem
Svetozar Pajić – Dijak je rođen 1955. godine u Novom Sadu. Njegovo stvaranje karakterišu dva ciklusa: prvi (od 1992. godine) je posvetio slikanju ambijentalnih motiva vojvođanskih gradova i rodnog Novog Sada u kombinaciji sa akva-tuš tehnikom. Drugi ciklus je od 1998. godine kada otkriva i izučava srednjekovnu rukopisnu baštinu u riznici manastira Hilandar. Opijen i zadivljen tom lepotom ,o kojoj se malo govori a još manje zna, Pajić je krenuo u težak prepisivački izazov na način starih prepisivača (dijaka).
Sa verskim i umetničkim nadahnućem Pajić i dalje stvara sa rukopisanjem na panitiniranoj hartiji, a i na pergamentu. Zahvaljujući njegovim radom sačuvana su rukopisna srednjevekovna duhovona dela od vekovnog zaborava i tako postala dostupna savremenom čoveku da se divi.
Pajić je do sada imao više od 40 samostalnih i kolektivnih izložbi koje su rezultat njegovog stvaranja u miru molitve u manastirskim ćelijama, kao i u svom ateljeu u Novom Sadu gde prepisuje, beleži i stvara svojevrsnu riznicu za nezaborav. Početkom maja (7. maja) Pajić će mati samostalnu izložbu u prostorijama Kluba Društva novinara Vojvodine.
Verujemo da će se i predsednik Rusije Vladimir Putin diviti malim darom velikog umetnika Svetozara Pajića – Dijaka.
Tekst i fotografije: Radomir Čubranović
Štajerske Novice 22.05.2015. godine
ŠTAJERSKE NOVICE
www.stajerska.eu, E – mail: info@stajerska.eu
Fax: +386 2 56 61 800, Tel: +386 41 651 060
Maribor (Slovenija) Koroška 63, 2000 Maribor, Slovenija Graz (Avstrija)
ŠTAJERSKE NOVICE so vpisane v razvid medijev, ki ga vodi Ministrstvo za kulturo Republike Slovenije, pod zaporedno številko 1519
Dnevni časopis Štajerske novice sofinancira Ministrstvo kulture in informiranja Republike Srbije
PAJIĆEVA IZLOŽBA – RIZNICA ZA VEČITA VREMENA
Objavljeno: 22.05.2015 | Avtor: Aleksandra Čubranović
Deo izložbe sa Miroslavljevim jevanđeljem, Dušanov zakonik….
Piše: Aleksandra Čubranović
Preksinoć (20. maja) u prostorije Kluba Društva novinara Vojvodine „preselila“ su se, kao nebeski dar, najvrednija rukopisna baština srednjevekovnih srpskih manastira: Mirosavljevo Jevanđelje, Dušanov zakonik, Otkrovenje, Četvorojevanđelja, kao i metalne kopče brojnih manastira.
Čubranović pozdravlja 
goste u ime DNV-a
Taj dar izuzetnih srednjevekovnih srpskih duhovonih dela iz vekovnog zaborava izvukao je novosadski umetnik – kaligraf Svetozar Pajić – Dijak i učinio ih na najlepši način dostupnim savremenom čoveku.
Vesna Bašić i Svetozar Pajić-Dijak
- Večerašnja izložba je kao „rezime na tacni“ višegodišnjih obilazaka srpskih manastira koji vam pruža srednjevekovne rukopisne baštine – lepotu i protekle vekove sve na jednom mestu.
Klub novinara je bio tesan da primi brojne goste
Ne bi me iznenadilo da ovu izložbu uskoro vidimo i u nekoj od galerija u Beču ili Parizu, Atini, Budimpešti ili Moskvi-, rekao je u uvodnoj reči u ime Društva novinara Vojvodine Radomir Čubranović, urednik „Štajerskih novica“ .
Učestvujući u najavi ove izuzetno vredne izložbe, Vesna Bašić, bibliotekar i arhivista Arhiva Vojvodine je, između ostalog napomenula:
Hvalov rukopis 1404 – 1408
-Zahvaljujući delatnoj i stvaralačkoj ljubavi koju mu je Bog razgoreo u srcu, Svetozar Pajić Dijak, delatnik u slavu Boga i Roda, umetnik našeg doba, na svoj način udahnjuježivot najstarijeg u celini sačuvanog spomenika srpske redakcije staroslovenskog jezika.
Deo od brojnih eksponata
Pred nama je prepis čuvenog Miroslavljevog jevanđelja, da nas podseti ne samo na slavu i moć predaka, već i na njihovu ljubav prema Bogu i Otadžbini. Takođe, i prepis znamenitog Prizrenskog prepisa Dušanovog zakonika, za koji je Stojan Novaković tvrdio da je „najlepše kulturno delo srpskog srednjeg veka“. On je bio prvi i jedini, od rukopisa nestalih u Prvom svetskom ratu, koji je vraćen u Beograd pre Drugog svetskog rata. Put od pronalaženja Zakonika 1933. u Nemačkoj, njegovog vraćanja u Beograd 1934, do predaje Narodnoj biblioteci 1973. godine, dug je uzbudljiv […].-
Neke od izloženih manastirskih kopči
Zatim je gospođa Bašić ukazala na značaj srpske srednjevekovne knjigei ulogu kraljeva i vlastelina i manastira u srpskoj civilizaciji:-Pokušaj da se razume književno-istorijski i kulturološki značaj srednjovekovne knjige, neposredno je povezan s fenomenom rukopisne knjige kao znakom-simbolom svake srednjovekovne biblioteke. Ona ujedinjuje istoriju ljudske misli i pisanja kroz vekove, i okuplja nebrojene anonimne ili potpisane pisce, pisare, prevodioce i redaktore, kaligrafe, iluminatore, knjigovesce, na poslu za koji se smatralo da je bogougodan i svet.
Otvaranje rukopisne riznice, posle mnogo vekova, nije jednostavno ulaženje u svet knjiga, kakav je on danas. Ono podrazumeva prethodno poznavanje stvaralačke i književne poetike srednjeg veka, tehniku nastajanja rukopisa i rukopisnih knjiga, pravila i načina ispisivanja teksta, i najvažnije, različitost u shvatanju autorstva i originalnosti jednog dela u odnosu na savremene poglede.
Književni jezik Srba u srednjem veku – srpskoslovenski, i njihovo pismo – ćirilica, bili su istovremeno pismo i jezik Svetog pisma i službe Božije, srpski sveti jezik.
Srpski svetorodni viteški kraljevi i vlastelini, gradeći manastire, svoje velelepne zadužbine, u kojima je cvetala duhovnost i umetnost, bili su po dometima u prosvećenosti i raskoši, uglednici među tadašnjim evropskim narodima. Srednjovekovni manastiri bili su svojevrsni duhovni rasadnici pisara – dijaka kao i obrazovanih pisaca, darovitih i učenih monaha, koji su zavetujući se na povučenost i ćutanje, učili veštini oblikovanja slova, stranica, celih knjiga, za opšte dobro i spas sopstvene duše. Oni su svojim posleničkim radom natkrilili minula stoleća i zadužili potomstvo.
Naši misaoni državnici i dalekovidi srpski vladari verovali su u knjigu i moć pisane reči. Pisanje se smatralo uzvišenim delanjem, i bilo je pismena potvrda beskrajnog trajanja Božije promisli i Njegovog nepresušnog milosrđa prema ljudima. O uzvišenoj lepoti stare knjige svedoči i ova izložba. Priređivači su pred nas u ovo pretprazničko veče, izneli prepise Miroslavljevog jevanđelja, Dušanovog zakonika, Četvorojevanđelja i drugog ćirilskog rukopisnog materijala.-
Ukazujući na nemerljiv doprinos autora izložbe Svetozara Pajića – Dijaka, Vesna Bašić je rekla:
-Povezujući sadašnjost saonim što joj je prethodilo, Svetozar Pajić Dijak, je pokazao opredeljenost za duhovne i narodne vrednosti, nastavljajući bogougodnim i dušeradosnim monaškim putevima srpskih pisara i iluminatora. Trebalo je mnogo veštine, truda i strpljivog uporstva, isposničkog odricanja i spremnosti na gorčinu trpljenja da se u manastirskim kelijama, kao nekad u tihom skriptorijumu crkve Svetog Petra u Bijelom Polju, sklope sve crte i linije odsečno ispisanih ćirilskih slova i boja pozlaćenih inicijala, ukrasa, prepleta, zastavica i minijatura. Koliko ga je to moralo stati samopregora i tegoba, koliko uloženih napora i muka, podnetih gorčina i neminovnih nesporazuma sa svima, ali i sa sobom, koliko dugih i neizvesnih putovanja i boravaka u manastirima na Kosovu i Metohiji, gde je otpočeo i dovršio prepisivanje. Bez obzira na sve to, Svetozar Pajić, je našao utehu i podsticaj u svesti i saznanju da prenosi rodnu reč koja odzvanja iz dubine vekova, a ta rodna reč u kojoj je sadržano duhovno bogatstvo, je izvorište kulturnog, naučnog i duhovnog uzdizanja Srpstva. Zato mora biti čuvana i prenošena, širena i umnožavana. Srećni narodi su svoje biblioteke i arhive sačuvali u onom obliku u kojem su oformljeni. Srećni narodi nisu svoje nacionalne biblioteke i arhivsku građu nosili sa sobom na bojišta i nije im knjige i građu zarobljavao neprijatelj (pljačkao, otimao, spaljivao, uništavao). Srećnim narodima nije neprijatelj spalio Biblioteku, spalio namerno da bi uništio pamćenje, a time i identitet srpskog naroda.
Ovaj izložbeni poduhvat ima i vaspitno-obrazovni karakter, jer će doprinositi novom, promenjenom odnosu šire zajednice prema knjizi i arhivskoj građi kao kulturnom dobru i spoznaji o važnosti zaštite. Samo tako, izmeniće se i odnos prema nacionalnom kulturnom nasleđu, a njegovo konačno uključivanje u svest ljudi postaće potreba. To će biti ona prava, vrhunska zaštita, koju stvara saznanje da čuvanjem kulturnog nasleđa, čuvamo i sopstveni i nacionalni identitet.
Priređivači izložbe su se opredelili da pred nas večeras iznesu i monaške kopče velikih srpskih lavri na Kosovu i Metohiji Svetoj Fruškoj gori, Srbiji i Crnoj Gori, napravljene prema kalupima koje je modelovao u drvetu Svetozar, a izlio u metal Đorđe Šovljanski iz Novog Sada.
Na ovaj način mi pokazujemo da poštujući tradiciju stvaramo tradiciju.
Gde je istorija jednog naroda koja se menja uklanjanjem materijalnih dokaza? Može li se zatirnjem vidljivog izbrisati i nevidljivo? Ko je još zaustavio svetlost? Biće da je noć početak Dana koji ide. Slava Bogu, sada i u vekove vekova. Amin.-
Radomir Čubranović je u uvodnoj reči posvetio pažnju doprinosu Društva novinara Vojvodine u ovakvim kulturnim dešavanjima i predstavio stvaralaštvo svog prijatelja Svetozara Pajića – Dijaka :
-Otvarajući ovakva i slična dešavanja iz oblasti likovnog stvaralaštva, muzike, izdavanja knjiga, vajarstva, multimedijalnog stvaranja, već smo uobičajili da kažemo da na ovim kulturno-umetničkim događanjima novinari tako pokazuju svoju drugu stranu i drugo lice aktivnosti. Mada, ruku na srce, ima i mišljenja da asocijacija profesionalnih novinara, poput Društva novinara Vojvodine, treba da se bavi prvom stranom – novinarskim pitanjima i problemima. Međutim, u logičnost organizovanja dešavanja, kao što su večerašnja i potonja, ukazuje činjenica da Društvo novinara Vojvodine baštini 111-godišnju tradiciju Društva srpskih književnika, umetnika i novinara koje je inicirao Jovan Jovanović – Zmaj, a koje je započelo rad, još 1904. godine osnivačkom skupštinom u Sremskim Karlovcima.
Ja sam radostan i ponosan što sam predložio današnju izložbu… Svetozara Pajića sam upoznao pre nekih 12 godina u Udruženju zanatlija kada sam zapazio knjigu sa koricama od štavljene kože koju je opremao upravo Svetozar. Kasnije smo se viđali i sarađivali u okviru pravoslavnog udruženja „Sveti Sava“ gde sam delovao kao predsednik njihove izdavačke d elatnosti. Međutim, to mi još nije bilo dovoljno da temeljnije upoznam Svetozara kao kaligrafa sve do tačno pre godinu dana kada je u Kulturnom centru Novog Sada organizovana predivna retrospektivna izložba pod nazivom DUG PRECIMA – ZALOG POTOMCIMA (o tome su pisao naš list).Ostao sam bez daha, kao i brojni posetioci izložbe. Tek tada sam Svetozara u potpunosti „shvatio“. Naime, sam naziv te izložbe u stvari predstavlja Svetozara kao čoveka i umetnika, njegovu dušu i karakter. Veoma mi je drago, da ćete večeras videti značajniji deo eksponata sa te lanjske izložbe… Svetozar Pajić – Dijak je rođen 1955. godine u Novom Sadu. Od najranijih dana kreativnost i sklonost ka tehnici i umetnosti izražavo je u avio-modelarstvu, brodo-modelarstvu, fotografiji, vajanju, slikanju, dizajnu, kaligrafiji…U karijeri dugoj 23 godine nastala su dva značajna ciklusa. Prvi ciklus je posvetio slikanju ambijentalnih motiva vojvođanskih gradova i rodnog Novog Sada u kombinaciji sa akva-tuš tehnikom.
Posle niza zapaženih izložbi, započinje drugi ciklus 1998. godine – otkrivanjem i izučavanjem srednjekovne rukopisne baštine u riznici mana stira Hilandar. Zadivljen lepotom o kojoj se malo govori, a još manje zna, kreće Svetozar u težak prepisivački poduhvat na način starih prepisivača (dijaka)… Izložba je kaosvojevrsna riznica za večita vremena. Izložena dela nikog neće ostaviti ravnodušnim, pogotovo kad se zna da su stvarana istim ručnim krasnopisom kao u srednjevekovnoj Srbiji… Prilikom gledanja dela Svetozara Pajića – Dijaka mora se imati u vidu da su rezultat velikog umetničkog, verskog i ljudskog napora (primera radi, Miroslavovo jevanđelje od 360 strana na pergamentu je prepisivao 7 godina, a Dušanov zakonik od 80 strana je prepisivao čak 3 puta na različitim materijalima) i to sve da bi svom narodu prikazao sopstvenu civilizaciju, kulturu pismenosti i nenadmašnu lepotu srednjevekovnih srpskih minijatura… Važno je napomenuti da je Svetozar Pajić – Dijak stvarao dela trajne vrednosti u najvećim srpskim svetinjama, uz istovremene prikaze manastira Fruške gore, manastira Hilandar i manastira Kosova i Metohije. Na gostoprimstvo naših manastira, Svetozar je uzvratio brojnim monasima i monahinjama nesebično im prenoseći svoju umetničku prepisivačku veštinu.
Svetozar Pajić – Dijak je od 2001. godine imao više od 40 samostalnih i kolektivnih izložbi…
Uvodnu reč, Čubranović je završio konstatacijom:
- Ovu izložbu lično doživljavam kao podsećanje našeg naroda na sopstvenu civilizaciju i da nam tako vrati opravdani nacionalni ponos i veru u duhovnu moć.-
Svetozar Pajić – Dijak, inače skromni čovek, se zahvalio uvodničarima na lepim rečima i brojnim gostima uz napomenu da nastavlja svoju misiju da u miru molitve u manastirskim ćelijama, kao i u svom ateljeu u Novom Sadu prepisuje, beleži i stvara svojevrsnu riznicu DUGA PRECIMA, A ZALOGA POTOMCIMA…
Izložbu je otvorio Mladen Bulut, predsednik Društva novinara Vojvodine.
Tekst i fotografije: Aleksandra Čubranović
Štajerske Novice 21.06.2015. godine
ŠTAJERSKE NOVICE
www.stajerska.eu, E – mail: info@stajerska.eu
Fax: +386 2 56 61 800, Tel: +386 41 651 060
Maribor (Slovenija) Koroška 63, 2000 Maribor, Slovenija Graz (Avstrija)
ŠTAJERSKE NOVICE so vpisane v razvid medijev, ki ga vodi Ministrstvo za kulturo Republike Slovenije, pod zaporedno številko 1519
Dnevni časopis Štajerske novice sofinancira Ministrstvo kulture in informiranja Republike Srbije
OBELEŽEN PRVI ROĐENDAN KONFUČIJEVOG INSTITUTA U NOVOM SADU
Objavljeno: 21.06.2015 | Avtor: Radomir Čubranović
Konfučijev institut - deo novosadskog univerziteta
Piše: Radomir Čubranović
Prošli mesec – maj protekao je u Novom Sadu u znaku kineske kulture i iskrenog prijateljstva naroda Kine i Srbije.
Tako je počelo: sa prošlogodišnjeg svečanog otvaranja Instituta
Povod i zasluga za ova lepa događanja bilo je obeležavanje prvog rođendana Konfučijevog instituta koji je u sklopu novosadskog univerziteta na Filozofskom fakultetu kao rezultat višegodišnje saradnje Filozofskog fakulteta i univerziteta iz kineske provincije Džedjang.
Deca obdaništa Maštolend su otpevala rođendansku pesmu
Prošle godine 27. maja prilikom svečanog otvaranja ovog Instituta u najvećem vojvođanskom gradu citiran je drevni kineski filozof i mislilac Konfučije ovim rečima od pre dve hiljade godina: „Nije li zadovoljstvo naučiti i koristiti ono što naučimo? Zar nije divno kada te posećuju prijatelji iz daleka?“.
Vladimir Pavlov, Pokrajinski sekretar za nauku i tehniloški razvoj pozdravlja domaćine
Za proteklih godinu dana uspešnog rada Instituta koji nosi ime velikog mislioca ove reči su se u praksi dokazivale svakodnevno.
I
zložba kineske kaligrafije i slika na Filoozofskom fakultetu
Odvijale su se brojne aktivnosti u učenju i promociji kineskog jezika ali istovremeno i na jačanju ekonomske saradnje između Kine i Srbije. Konfučijev institut u Novom Sadu, jedan je od 500 sličnih i još oko 1.000 kulturnih centara širom sveta koji doprinose jačanju obrazovne i kulturne razmene, i dubljem poznavanju i povezivanju naroda zemalja i Kine.
Delegacija Konfučijevog instituta na izložbi Svetozara Pajića
Povodom obeležavanja godišnjice rada, Konfučijev institut Univerziteta u Novom Sadu u saradnji sa Filozofskim fakultetom organizovao je manifestaciju “Maj, mesec kineske kulture”, koje su se odžale na Filozofskom fakultetu i u kampusu novosadskog Univerziteta.
Direktor Instituta Jouha Džao, kaligraf Svetozar Pajić i naš urednik Čubranović
“Maj, mesec kineske kulture” Institut je započeo zapaženim učešćem na 7. Festivalu naukekoji se odvijao u kampusu Univerziteta u Novom Sadu. Institut se predstavio radionicom pod nazivom “Šarm kineske kulture” koja je posetiocima svih uzrasta pružila priliku da se kroz zabavu bolje upoznaju sa kineskim štapićima, tai-čijem i kineskom kaligrafijom.
Kaligraf Pajić pokazuje deo svojih eksponata
Zatim je Konfučijev institut Univerziteta u Novom Sadu organizovao u saradnji sa Ambasadom Narodne Republike Kine “Kineski most”, završno takmičenje studenata cele Srbije u poznavanju kineskog jezika i kulture.
Kaligrafi - Lu Šuiming i Svetozar Pajić
Inače, ovo takmičenje je prvi put održano 2002. godine i od tada se održava svake godine, a finalisti ovog takmičenja iz celog sveta učestvuju na završnom takmičenju u Kini, koje direktno prenosi kineska televizija. Pobednici nacionalnih takmičenja dobijaju stipendije za duže ili kraće boravke u Kini. Učesnici sa Univerziteta u Novom Sadu su već postizali izvrsne rezultate na takmičenju i bili stipendisti za boravak u Kini.
Konfučije na kineskom
Poslednja sedmica Meseca kineske kulture je bila veoma sadržajna. Najpre je održana promocija publikacije Dušanke Mudrinić „Dani kineskog jezika i kulture u dečjem vrtiću MAŠTOLEND“, a o publikaciji je govorila prof. dr Ivana Živančević Sekeruš, dekan Filozofskog fakulteta, doc. Dr Danijela Prošić Santovac, Je Điačen (Ye Jiachen), kineska lektorka i autorka. Sve se to odigralo u svečanoj Sali Filozofskog fakulteta.
Konfučije na srpskom
Narednog dana, Wushu klub “Laohu” iz Novog Sada, koji se bavi promocijom drevnih kineskih borilačkih veština, priredio je javni čas Tai čija. Tai či je drevna, ali i danas veoma popularna, tehnika za relaksaciju i poboljšanje celokupnog zdravstvenog stanja.
Nakon toga, održano je predavanje sinologa Nataše Pešić pod naslovom “Priča o ženi u kineskoj kulturi”. Dekan Filozofskog fakulteta prof. dr Ivana Živančević Sekeruš i direktor Konfučijevog instituta, Jouhua Džao, svečano su otvorili izložbu kineskih kaligrafija i slika pod nazivom “Kineski ples na papiru” kaligrafa Lu Šuiminga (Lu Shuiming) i slikarke Džou Veijang (Zhou Weiyang), koji su specijalno doputovali u Novi Sad povodom proslave prve godišnjice Konfučijevog instituta Univerziteta u Novom Sadu. Izložba je bila postavljena u centralnom holu Filozofskog fakulteta. U sklopu kaligrafskih dešavanja, delegacija Konfučijevog instituta na čelu sa direktorom Jouhua Džao-om i sa kaligrafom Lu Šuimingom u organizaciji novosadske nevladine organizacije Euprogress posetili su izložbu najpoznatijeg srpskog kaligrafa Svetopzara Pajića – Dijaka koja je bila postavljena u Klubu Društva novinara Vojvodine. Predsednik Euprogress-a i naš novinar Radomir Čubranović upoznao je drage goste sa sadržajem Izložbe koja ih je zadivila kaligrafskim radovima Svetozara Pajića – eksponatima srednjevekovne Srbije i Srpske pravoslavne crkve: Miroslavljevim jevanđeljem, četvorojevanđeljem, Dušanovim zakonikom, delima iz Hilandara, manastira Kosova i Metohije, Fruške gore, manastirskim kopčama…
Prikazana je tradicija pijenja kineskog čaja
Završna svečanost povodom obeležavanja prve godišnjice Konfučijevog instituta Univerziteta u Novom Sadu održana je 27. Maja, baš na dan osnivanja Instituta u Kino-Sali Filozofskog fakulteta. Svečanost je započeta pesmom “Happy birthday” koju su otpevali mališani novosadskog obdaništa “Maštolend”. Svečanosti su prisustvovali svi partneri sa kojima je Institut do sada sarađivao, predstavnici Filozofskog fakulteta i Univerziteta u Novom Sadu, Ksu Hong, kulturni savetnik ambasade, Narodne Republike Kine u Srbiji, predstavnici Autonomne Pokrajine Vojvodine, nastavnici i učenici iz oko 20 obrazovnih ustanova u Srbiji, kao i ugledne zvanice iz javnog i kulturnog života Novog Sada. Domaćine je posebno pozdravio Vladimir Pavlov, Pokrajinski sekretar za nauku i tehniloški razvoj koji je pohvalio izuzetan doprinos Konfučijevog instituta i obećao još bolju i čvršću saradnju između Instituta i vlade Pokrajine Vojvodine.
Naš urednik Čubranović prima kaligrafski poklon od Lu Šuiminga
Na svečanosti su proglašeni pobednici na takmičenju u kineskoj kaligrafiji i slikarstvu, a posebno je bilo interesantno kada su kaligraf iz Kine Lu Šuiming i iz Novog Sada Svetozar Pajić – Dijak zajednički razapeli transparent na oba jezike sa tekstom: DUG ŽIVOT KALIGRAFA SRBIJE I KINE.
Na prvoj godišnjici Instituta se potvrdilo da je osnivanje Konfučijevog instituta u Novom Sadu od izuzetnog značaja ne samo za Novosadski univerzitet i Vojvodinu, nego i za jačanje odnosa između Srbije i Kine, jer njegovo delovanje omogućava bogatu kulturnu, prosvetnu i ekonomsku saradnju tradicionalno prijateljskih zemalja.
Jouha Džao, direktor Konfučijevog Instituta u Novom Sadu, nam je rekao da narod u Kini i Srbiji povezuje tradicionalno prijateljstvo i partnerski odnos sa velikim mogućnostima u brojnim oblastima koje se mogu realizovati radom Konfučijevog instituta u Novom Sadu na unapređenju posebno u oblasti kulture i visokog obrazovanja. Govoreći u kontekstu misli Konfučija, direktor Džao kaže da različiti ljudi imaju različita mišljenja, ali da mogu živeti zajedno u prijateljskoj atmosferi i saradnji, čak i sa različitim idejama…
Radomir Čubranović
Foto: Aleksandra Čubranović i Institut
