Dela koja ostaju

(dragom prijatelju kaligrafu)

Svetozar Pajić - Dijak se sam, bez ikakve novčane pomoći neke srbske institucije, upustio u životni poduhvat danonoćnog kaligrafskog prepisivanja Miroslavljevog jevanđelja – uvrštenog, od strane UNESKO-a, u dvanaest najlepših rukopsnih knjiga sveta. Nabavljao je i plaćao posebno štavljene kože – pergamente, pravio pomagala najpribližnija alatu starih majstora, pisao guščijim perima, baš onako kako su, nekada, pre hiljadu godina, radili kaligrafi. Pajić - Dijak je ostavio po strani sve druge poslove, pa čak i one od kojih porodica živi. Monasi bi rekli – kad dobiješ priziv da nešto ugodno Nebu uradiš, sve drugo se u stranu stavlja, čak i hleb nasušni od kojeg se živi. Svetozar Pajić - Dijak je poznato ime u svetu kaligrafije. Uradio je prepise Dušanovog Zakonika u crkvenoslovenskoj verziji, a onda i na srbskom jeziku, u maniru kaligrafije srednjeg veka. Njegov prepis “Otkrovenje Jovana Bogoslova“ spada u mala umetnička remek dela, tako da je lako dobio blagoslov od vladike nikšićko - budimskog Joanikija, još 2003. godine, da se upusti u prepis Miroslavljevog jevanđelja. A kad je pre deset godina uzeo pero u ruku i naslonio dlan na dasku, nije se osvrtao kolebljivo unatrag, već je danonoćno, mesecima, godinama iscrtavao stara vijugava crkvenoslovenska slova, ikonopisao minijature i ukrašavao inicijale – početna slova. Ostavljao je trag svog bivstvovanja na zemlji, pre svega svom potomstvu, a onda i na uvid srbskim naraštajima.

Radio je u mnogim manastirima: Sopoćanima, Dečanima, Zočištu, Feneku... ali je poslednju godinu svog rada 2010/2011 kaligraf Pajić - Dijak bivstvovao u manastiru Kovilj, i završavao svoje delo, koje je sa blagoslovom nazvano “Prepis Miroslavljevog jevanđelja“. Dobio je i blagoslov vladike Porfirija, prostranu keliju i manastirski mir, da neometano dovrši veliko delo. Na bogosluženja je dolazio pre zore, kada i monasi, a na počinak je išao kada se pogase sva manastirska svetla. Govorio je da rad na prepisivanju Jevanđelja traži i bogougodan molitveni život i toga se, sve vreme boravljenja u manastirima Srbije, tvrdo držao. Uvereni da će budući srbski naraštaji umeti da cene Pajićevo delo, mi mu od srca i duše zahvaljujemo, i molimo Gospoda da blagoslovi svaki njegov kaligrafski rad.

Na dan Sv. Grigorija Bogoslova, 07. dana meseca Februara, leta Gospodnjeg 2013. Od postojanja 7521. godina.