Username:

Password:

Fargot Password? / Help

Штајерске Новице 22.04.2015. године

 

      ŠTAJERSKE NOVICE

   www.stajerska.eu, E – mail: info@stajerska.eu

       Fax: +386 2 56 61 800, Tel: +386 41 651 060

Maribor (Slovenija)                Koroška 63, 2000 Maribor, Slovenija                Graz (Avstrija)

   ŠTAJERSKE NOVICE so vpisane v razvid medijev, ki ga vodi Ministrstvo za kulturo Republike Slovenije, pod zaporedno številko 1519

 

Dnevni časopis Štajerske novice sofinancira Ministrstvo kulture in informiranja Republike Srbije

ИСКРА ПАЖЊЕ ЗА ПУТИНА ИЗ НОВОГ САДА

Objavljeno: 22.04.2015 | Avtor: Radomir Čubranović

1Молитва Господња - поклон за Путина

Пише: Радомир Чубрановић

Својеврсна искра верске пажње и поштовања кренуће ускоро из Новог Сада пут Москве ка Кремљу у руке председника Руске Федерације Владимира Владимировича Путина, а из уметничких руку и од срца познатог српског калиграфа Светозара Пајића – Дијака.

Светозар П111 (Mobile)ајић Дијак са поклоном за Путина

-Очекујем да на мој штанд овде на Салону књига на Новосадском сајму дођу представници амбасаде Русије да им предам мој скромни дар за председника Путина, каже специјално за наш лист Светозар Пајић – Дијак. Урадио сам калиграфију са Молитвом Господњом да се председнику Путину захвалим за све што чини за хришћански православни и истински морални свет у борби против лажне демократије и повампиреања фашизма, а у част 70-годишњице победе над фашизмом. Ово је мој скромни уметнички дар захвалности у напорима председника Путина за очување мира и одбрану Русије и симбол подршке нашег малог српског народа.-

Пајић уз свеће2 (Mobile) манастира Зочиште на Метохији

Светозар Пајић – Дијак мало говори, али зато су његова дела – „громогласна“ већ 23 године. Многим љубитељима и познаваоцима уметности – калиграфије је још увек у сећању Пајићева прошлогодишња изложба у Културном центру Новог Сада под симоличним називом ДУГ ПРЕЦИМА – ЗАЛОГ ПОТОМЦИМА о чему је писао наш лист. Да подсетимо, Светозар Пајић – Дијак је изузетан дар срењевековне српске преписивачке вештине уткао у дела: Душанов законик, Миросављево Јеванђеље, Откровење, Јеванђеље, Мали молитвеник, Слово Љубве, Четворо јеванђеља манастири: Хиландар, Грачаница, Спопоћани, Велика Ремета, Фенек… Аја Софија, Св. Ђорђе, Св. Никола, Краљ Милутин, Краљ Стефан Дечански, Патријарх Павле, а његове металне копче су у бројним манастирима. Светозар је оставио дела трајне вредности кроз предивне приказе највећих српских светиња: Манастира Хиландар, манастира Фрушке горе и манастира Косова и Метохије. Светозар је с невероватном снагом, упорношћу, и уз благослов и  веру стварао, али и годинама преносио несебично своје знање монасима и монахињама. Шта више рећи него да је Пајић Мирославово Јеванђеље (које је UNESCO уврстио у 12 најлепших рукописних дела света) стваралачки даноноћно преписивао и 7 година (!), док је величанствени Душанов законик на 80 страна преписао чак три пута.

222 (Mobile)

Наш репортер Чубрановић  са Пајићем

Светозар Пајић – Дијак је рођен 1955. године у Новом Саду. Његово стварање карактеришу два циклуса: први (од 1992. године) је посветио сликању амбијенталних мотива војвођанских градова и родног Новог Сада у комбинацији са аква-туш техником. Други циклус је од 1998. године када открива и изучава средњековну рукописну баштину у ризници манастира Хиландар. Опијен и задивљен том лепотом ,о којој се мало говори а још мање зна, Пајић је кренуо у тежак преписивачки изазов на начин старих преписивача (дијака).

Са верским и уметничким надахнућем  Пајић и даље ствара са рукописањем на панитинираној  хартији, а и на пергаменту. Захваљујући његовим радом сачувана су рукописна средњевековна духовона дела од вековног заборава и тако постала доступна савременом човеку да се диви.

Пајић је до сада имао више од 40 самосталних и колективних изложби које су резултат његовог стварања у миру молитве у манастирским ћелијама, као и у свом атељеу у Новом Саду где преписује, бележи и ствара својеврсну ризницу за незаборав. Почетком маја (7. маја) Пајић ће мати самосталну изложбу у просторијама Клуба Друштва новинара Војводине.

Верујемо да ће се и председник Русије Владимир Путин дивити малим даром великог уметника Светозара Пајића – Дијака.

                 Текст и фотографије: Радомир Чубрановић

 

Штајерске Новице 22.05.2015. године

 

      ŠTAJERSKE NOVICE

   www.stajerska.eu, E – mail: info@stajerska.eu

       Fax: +386 2 56 61 800, Tel: +386 41 651 060

Maribor (Slovenija)                Koroška 63, 2000 Maribor, Slovenija                Graz (Avstrija)

   ŠTAJERSKE NOVICE so vpisane v razvid medijev, ki ga vodi Ministrstvo za kulturo Republike Slovenije, pod zaporedno številko 1519

 

Dnevni časopis Štajerske novice sofinancira Ministrstvo kulture in informiranja Republike Srbije

ПАЈИЋЕВА ИЗЛОЖБА – РИЗНИЦА ЗА ВЕЧИТА ВРЕМЕНА

Objavljeno: 22.05.2015 | Avtor: Aleksandra Čubranović

Део изложбе са Мирослављевим јеванђељем, Душанов законик….

Пише: Александра Чубрановић

Прексиноћ (20. маја) у просторије Клуба Друштва новинара Војводине „преселила“ су се, као небески дар, највреднија рукописна баштина средњевековних српских манастира: Миросављево Јеванђеље, Душанов законик, Откровење, Четворојеванђеља, као и металне копче бројних манастира.

                          Чубрановић поздравља 11 (Mobile)госте у име ДНВ-а22 (Mobile)

Тај дар изузетних средњевековних српских духовоних дела из вековног заборава извукао је новосадски уметник – калиграф Светозар Пајић – Дијак и учинио их на најлепши начин доступним савременом човеку.

333 (Mobile)Весна Башић и Светозар Пајић-Дијак

- Вечерашња изложба је као „резиме на тацни“  вишегодишњих обилазака српских манастира који вам пружа средњевековне рукописне баштине – лепоту и протекле векове све на једном месту.

                                                           Клуб новинара је био тесан да прими бројне госте444 (Mobile)

Не би ме изненадило да ову изложбу ускоро видимо и у некој од галерија у Бечу или Паризу, Атини, Будимпешти или Москви-, рекао је у уводној речи у име Друштва новинара Војводине Радомир Чубрановић, уредник „Штајерских новица“ .

Учествујући у најави ове изузетно вредне изложбе, Весна Башић,  библиотекар и архивиста Архива Војводине је, између осталог напоменула:

Хвалов рукопис 1404 – 1408

-Захваљујући делатној и стваралачкој љубави коју му је Бог разгорео у срцу, Светозар Пајић Дијак, делатник у славу Бога и Рода, уметник нашег доба, на свој начин удахњујеживот најстаријег у целини сачуваног споменика српске редакције старословенског језика.

55 (Mobile)

Део од бројних експоната

Пред нама је препис чувеног Мирослављевог јеванђеља, да нас подсети не само на славу и моћ предака, већ и на њихову љубав према Богу и Отаџбини. Такође, и препис знаменитог Призренског преписа Душановог законика, за који је Стојан Новаковић тврдио да је „најлепше културно дело српског средњег века“. Он је био први и једини, од рукописа несталих у Првом светском рату, који је враћен у Београд пре Другог светског рата. Пут од проналажења Законика 1933. у Немачкој, његовог враћања у Београд 1934, до предаје Народној библиотеци 1973. године, дуг је узбудљив […].-

                                                                                                  Неке од изложених манастирских копчи66 (Mobile)

Затим је госпођа Башић указала на значај српске средњевековне књигеи улогу краљева и властелина и манастира у српској цивилизацији:-Покушај да се разуме књижевно-историјски и културолошки значај средњовековне књиге, непосредно је повезан с феноменом рукописне књиге као знаком-симболом сваке средњовековне библиотеке. Она уједињује историју људске мисли и писања кроз векове, и окупља небројене анонимне или потписане писце, писаре, преводиоце и редакторе, калиграфе, илуминаторе, књиговесце, на послу за који се сматрало да је богоугодан и свет.

Отварање рукописне ризнице, после много векова, није једноставно улажење у свет књига, какав је он данас. Оно подразумева претходно познавање стваралачке и књижевне поетике средњег века, технику настајања рукописа и рукописних књига, правила и начина исписивања текста, и најважније, различитост у схватању ауторства и оригиналности једног дела у односу на савремене погледе.

Књижевни језик Срба у средњем веку – српскословенски, и њихово писмо – ћирилица, били су истовремено писмо и језик Светог писма и службе Божије, српски  свети језик.

Српски светородни витешки краљеви и властелини, градећи манастире, своје велелепне задужбине, у којима је цветала духовност и уметност,  били су по дометима у просвећености и раскоши, угледници међу тадашњим европским народима. Средњовековни манастири били су својеврсни духовни расадници писара – дијака као и образованих писаца, даровитих и учених монаха, који су заветујући се на повученост и ћутање, учили вештини обликовања слова, страница, целих књига, за опште добро и спас сопствене душе. Они су својим посленичким радом наткрилили минула столећа и задужили потомство.

Наши мисаони државници и далековиди српски владари веровали су у књигу и моћ писане речи. Писање се сматрало узвишеним делањем, и било је писмена потврда бескрајног трајања Божије промисли и Његовог непресушног милосрђа према људима. О узвишеној лепоти старе књиге сведочи и ова изложба. Приређивачи  су пред нас у ово претпразничко вече, изнели преписе Мирослављевог јеванђеља, Душановог законика, Четворојеванђеља и другог ћирилског рукописног материјала.-

Указујући на немерљив допринос аутора изложбе Светозара Пајића – Дијака, Весна Башић је рекла:

88 (Mobile)-Повезујући садашњост саоним што јој је претходило, Светозар Пајић Дијак, је показао опредељеност за духовне и народне вредности, настављајући богоугодним и душерадосним  монашким путевима српских писара и илуминатора. Требало је много вештине, труда и стрпљивог упорства, испосничког одрицања и спремности на горчину трпљења да се у манастирским келијама, као некад у тихом скрипторијуму цркве Светог Петра у Бијелом Пољу, склопе све црте и линије одсечно исписаних ћирилских слова и боја позлаћених иницијала, украса, преплета, заставица и минијатура. Колико га је то морало стати самопрегора и тегоба, колико уложених напора и мука, поднетих горчина и неминовних неспоразума са свима, али и са собом, колико дугих и неизвесних путовања и боравака у манастирима на Косову и Метохији, где је отпочео и довршио преписивање. Без обзира на све то, Светозар Пајић, је нашао утеху и подстицај у свести и сазнању да преноси родну реч која одзвања из дубине векова, а та родна реч у којој је садржано духовно богатство, је извориште културног, научног и духовног уздизања Српства. Зато мора бити чувана и преношена, ширена и умножавана. Срећни народи су своје библиотеке и архиве сачували у оном облику у којем су оформљени. Срећни народи нису своје националне библиотеке и архивску грађу носили са собом на бојишта и није им књиге и грађу заробљавао непријатељ (пљачкао, отимао, спаљивао, уништавао). Срећним народима није непријатељ спалио Библиотеку, спалио намерно да би уништио памћење, а тиме и идентитет српског народа.77 (Mobile)

Овај изложбени подухват има и васпитно-образовни карактер, јер ће доприносити новом, промењеном односу шире заједнице према књизи и архивској грађи као културном добру и спознаји о важности заштите. Само тако, измениће се и однос према националном културном наслеђу, а његово коначно укључивање у свест људи постаће потреба. То ће бити она права, врхунска заштита, коју ствара сазнање да чувањем културног наслеђа, чувамо и сопствени и национални идентитет.

Приређивачи изложбе су се определили да пред нас вечерас изнесу и монашке копче великих српских лаври на Косову и Метохији Светој Фрушкој гори, Србији и Црној Гори, направљене према калупима које је моделовао у дрвету Светозар, а излио у метал Ђорђе Шовљански из Новог Сада.

На овај начин ми показујемо да поштујући традицију стварамо традицију.

Где је историја једног народа која се мења уклањањем материјалних доказа? Може ли се затирњем видљивог избрисати и невидљиво? Ко је још зауставио светлост? Биће да је ноћ почетак Дана који иде. Слава Богу, сада и у векове векова. Амин.-

Радомир Чубрановић је у уводној речи посветио пажњу доприносу Друштва новинара Војводине у оваквим културним дешавањима и представио стваралаштво свог пријатеља Светозара Пајића – Дијака :

-Отварајући оваква и слична дешавања из области ликовног стваралаштва, музике, издавања књига, вајарства, мултимедијалног  стварања, већ смо уобичајили да кажемо да на овим културно-уметничким догађањима новинари тако показују своју другу страну и друго лице активности. Мада, руку на срце, има и мишљења да асоцијација професионалних новинара, попут Друштва новинара Војводине, треба да се бави првом страном – новинарским питањима и проблемима. Међутим, у логичност организовања дешавања, као што су вечерашња и потоња, указује чињеница да Друштво новинара Војводине баштини 111-годишњу традицију Друштва српских књижевника, уметника и новинара које је иницирао Јован Јовановић – Змај, а које је започело рад, још 1904. године оснивачком скупштином у Сремским Карловцима.

Ја сам радостан и поносан што сам предложио данашњу изложбу… Светозара Пајића сам упознао пре неких 12 година у Удружењу занатлија када сам запазио књигу са корицама од  штављене коже коју је опремао управо Светозар. Касније смо се виђали и сарађивали у оквиру православног удружења „Свети Сава“ где сам деловао као председник њихове издавачке д елатности. Међутим, то ми још није било довољно да темељније упознам Светозара као калиграфа све до тачно пре годину дана када је у Културном центру Новог Сада организована предивна ретроспективна изложба под називом ДУГ ПРЕЦИМА – ЗАЛОГ ПОТОМЦИМА (о томе су писао наш лист).Остао сам без даха, као и бројни посетиоци изложбе. Тек тада сам Светозара у потпуности „схватио“. Наиме, сам назив те изложбе у ствари представља Светозара као човека и уметника, његову душу и карактер. Веома ми је драго, да ћете вечерас видети значајнији део експоната са те лањске изложбе… Светозар Пајић – Дијак је рођен 1955. године у Новом Саду. Од најранијих дана  креативност и склоност ка техници и уметности изражаво је у авио-моделарству, бродо-моделарству, фотографији, вајању, сликању, дизајну, калиграфији…У каријери дугој 23 године настала су два значајна циклуса. Први циклус је посветио сликању амбијенталних мотива војвођанских градова и родног Новог Сада у комбинацији са аква-туш техником.

После низа запажених изложби, започиње други циклус 1998. године – откривањем и изучавањем средњековне рукописне  баштине у ризници мана стира Хиландар. Задивљен лепотом о којој се мало говори, а још мање зна, креће Светозар у тежак преписивачки подухват на начин старих преписивача (дијака)… Изложба је каосвојеврсна ризница за вечита времена. Изложена дела никог неће оставити равнодушним, поготово кад се зна да су стварана истим ручним краснописом као у средњевековној Србији… Приликом гледања дела Светозара Пајића – Дијака  мора се имати у виду да су резултат великог уметничког, верског и људског напора (примера ради, Мирославово  јеванђеље од 360 страна на пергаменту је преписивао 7 година, а Душанов законик од 80 страна је преписивао чак 3 пута на различитим материјалима) и то све да би свом народу приказао сопствену цивилизацију, културу писмености и ненадмашну лепоту средњевековних српских минијатура… Важно је напоменути да је Светозар Пајић – Дијак стварао дела трајне вредности у највећим српским светињама, уз истовремене приказе  манастира Фрушке горе, манастира Хиландар и манастира Косова и Метохије. На гостопримство наших манастира, Светозар је узвратио бројним монасима и монахињама несебично им преносећи своју уметничку преписивачку вештину.

Светозар Пајић – Дијак је од 2001. године имао више од 40 самосталних и колективних изложби…

Уводну реч, Чубрановић је завршио констатацијом:

Ову изложбу лично доживљавам као подсећање нашег народа на сопствену цивилизацију и да нам тако врати оправдани национални понос и веру у духовну моћ.-

Светозар Пајић – Дијак, иначе скромни човек, се захвалио уводничарима на лепим речима и бројним гостима уз напомену да наставља своју мисију да у миру молитве у манастирским ћелијама, као и у свом атељеу у Новом Саду преписује, бележи и ствара својеврсну ризницу ДУГА ПРЕЦИМА, А ЗАЛОГА ПОТОМЦИМА…

Изложбу је отворио Младен Булут, председник Друштва новинара Војводине.

                          Текст и фотографије: Александра Чубрановић

 

Штајерске Новице 21.06.2015. године

 

      ŠTAJERSKE NOVICE

   www.stajerska.eu, E – mail: info@stajerska.eu

       Fax: +386 2 56 61 800, Tel: +386 41 651 060

Maribor (Slovenija)                Koroška 63, 2000 Maribor, Slovenija                Graz (Avstrija)

   ŠTAJERSKE NOVICE so vpisane v razvid medijev, ki ga vodi Ministrstvo za kulturo Republike Slovenije, pod zaporedno številko 1519

 

Dnevni časopis Štajerske novice sofinancira Ministrstvo kulture in informiranja Republike Srbije

OBELEŽEN PRVI ROĐENDAN KONFUČIJEVOG INSTITUTA U NOVOM SADU

Objavljeno: 21.06.2015 | Avtor: Radomir Čubranović

1

Konfučijev institut - deo novosadskog univerziteta

 

 

 

Piše: Radomir Čubranović

Prošli mesec – maj protekao je u Novom Sadu u znaku kineske kulture i iskrenog prijateljstva naroda Kine i Srbije.

2

Tako je počelo: sa prošlogodišnjeg svečanog otvaranja Instituta

Povod i zasluga za ova lepa događanja bilo je obeležavanje prvog rođendana Konfučijevog instituta koji je u sklopu novosadskog univerziteta na Filozofskom fakultetu kao rezultat višegodišnje saradnje Filozofskog fakulteta i univerziteta iz kineske provincije Džedjang.

Deca obdaništa Maštolend su otpevala rođendansku pesmu3

Prošle godine 27. maja prilikom svečanog otvaranja ovog Instituta u najvećem vojvođanskom gradu citiran je drevni kineski filozof i mislilac Konfučije ovim rečima od pre dve hiljade godina: „Nije li zadovoljstvo naučiti i koristiti ono što naučimo? Zar nije divno kada te posećuju prijatelji iz daleka?“.

4

Vladimir Pavlov, Pokrajinski sekretar za nauku i tehniloški razvoj pozdravlja domaćine

Za proteklih godinu dana uspešnog rada Instituta koji nosi ime velikog mislioca ove reči su se u praksi dokazivale svakodnevno.

I5zložba kineske kaligrafije i slika na Filoozofskom fakultetu

Odvijale su se brojne aktivnosti u učenju i promociji kineskog jezika ali istovremeno i na jačanju ekonomske saradnje između Kine i Srbije. Konfučijev institut u Novom Sadu, jedan je od 500 sličnih i još oko 1.000 kulturnih centara širom sveta koji doprinose jačanju obrazovne i kulturne razmene, i dubljem poznavanju i povezivanju naroda zemalja i Kine.

                                                             Delegacija Konfučijevog instituta na izložbi Svetozara Pajića6

Povodom obeležavanja godišnjice rada, Konfučijev institut Univerziteta u Novom Sadu u saradnji sa Filozofskim fakultetom organizovao je manifestaciju  “Maj, mesec kineske kulture”, koje su se odžale na Filozofskom fakultetu i u kampusu novosadskog Univerziteta.

7Direktor Instituta Jouha Džao, kaligraf Svetozar Pajić i naš urednik Čubranović

“Maj, mesec kineske kulture” Institut je započeo zapaženim učešćem na 7. Festivalu naukekoji se odvijao u kampusu Univerziteta u Novom Sadu. Institut se predstavio radionicom pod nazivom “Šarm kineske kulture” koja je posetiocima svih uzrasta pružila priliku da se kroz zabavu bolje upoznaju sa kineskim štapićima, tai-čijem i kineskom kaligrafijom.

Kaligraf Pajić pokazuje deo svojih eksponata8

Zatim je Konfučijev institut Univerziteta u Novom Sadu organizovao u saradnji sa Ambasadom Narodne Republike Kine “Kineski most”, završno takmičenje studenata cele Srbije u poznavanju kineskog jezika i kulture.

                                                                                                                                                                                         Kaligrafi - Lu Šuiming i Svetozar Pajić9

Inače, ovo takmičenje je prvi put održano 2002. godine i od tada se održava svake godine, a finalisti ovog takmičenja iz celog sveta učestvuju na završnom takmičenju u Kini, koje direktno prenosi kineska televizija. Pobednici nacionalnih takmičenja dobijaju stipendije za duže ili kraće boravke u Kini. Učesnici sa Univerziteta u Novom Sadu su već postizali izvrsne rezultate na takmičenju i bili stipendisti za boravak u Kini.

10Konfučije na kineskom

Poslednja sedmica Meseca kineske kulture je bila veoma sadržajna. Najpre je održana promocija publikacije Dušanke Mudrinić „Dani kineskog jezika i kulture u dečjem vrtiću MAŠTOLEND“, a o publikaciji je govorila prof. dr Ivana Živančević Sekeruš, dekan Filozofskog fakulteta, doc. Dr Danijela Prošić Santovac, Je Điačen (Ye Jiachen), kineska lektorka i autorka. Sve se to odigralo u  svečanoj Sali Filozofskog fakulteta.

                                                                                                                                                                                                                         Konfučije na srpskom11

Narednog dana, Wushu klub “Laohu” iz Novog Sada, koji se bavi promocijom drevnih kineskih borilačkih veština, priredio je  javni čas Tai čija. Tai či je drevna, ali i danas veoma popularna, tehnika za relaksaciju i poboljšanje celokupnog zdravstvenog stanja.

Nakon toga, održano je predavanje sinologa Nataše Pešić pod naslovom “Priča o ženi u kineskoj kulturi”. Dekan Filozofskog fakulteta prof. dr Ivana Živančević Sekeruš i direktor Konfučijevog instituta, Jouhua Džao,  svečano su otvorili izložbu kineskih kaligrafija i slika pod nazivom “Kineski ples na papiru” kaligrafa Lu Šuiminga (Lu Shuiming) i slikarke Džou Veijang (Zhou Weiyang), koji su specijalno doputovali u Novi Sad povodom proslave prve godišnjice Konfučijevog instituta Univerziteta u Novom Sadu. Izložba je bila postavljena u centralnom holu Filozofskog fakulteta. U sklopu kaligrafskih dešavanja, delegacija Konfučijevog instituta na čelu sa direktorom Jouhua Džao-om i sa kaligrafom Lu Šuimingom u organizaciji novosadske nevladine organizacije Euprogress posetili su izložbu najpoznatijeg srpskog kaligrafa Svetopzara Pajića – Dijaka koja je bila postavljena u Klubu Društva novinara Vojvodine. Predsednik Euprogress-a i naš novinar Radomir Čubranović upoznao je drage goste sa sadržajem Izložbe koja ih je zadivila kaligrafskim radovima Svetozara Pajića – eksponatima srednjevekovne Srbije i Srpske pravoslavne crkve: Miroslavljevim jevanđeljem, četvorojevanđeljem, Dušanovim zakonikom, delima iz Hilandara, manastira Kosova i Metohije, Fruške gore, manastirskim kopčama…

12Prikazana je tradicija pijenja kineskog čaja

Završna svečanost povodom obeležavanja prve godišnjice Konfučijevog instituta Univerziteta u Novom Sadu održana je 27. Maja, baš na dan osnivanja Instituta u Kino-Sali Filozofskog fakulteta. Svečanost je započeta pesmom “Happy birthday” koju su otpevali mališani novosadskog obdaništa “Maštolend”.   Svečanosti su prisustvovali svi partneri sa kojima je Institut do sada sarađivao, predstavnici Filozofskog fakulteta i Univerziteta u Novom Sadu, Ksu Hong, kulturni savetnik ambasade, Narodne Republike Kine u Srbiji, predstavnici Autonomne Pokrajine Vojvodine, nastavnici i učenici iz oko 20 obrazovnih ustanova u Srbiji, kao i ugledne zvanice iz javnog i kulturnog života Novog Sada. Domaćine je posebno pozdravio Vladimir Pavlov, Pokrajinski sekretar za nauku i tehniloški razvoj koji je pohvalio izuzetan doprinos Konfučijevog instituta i obećao još bolju i čvršću saradnju između Instituta i vlade Pokrajine Vojvodine.

                                                                                                                                             

                                                                                                                                           Naš urednik Čubranović prima kaligrafski poklon od Lu Šuiminga13

Na svečanosti su proglašeni pobednici na takmičenju u kineskoj kaligrafiji i slikarstvu, a posebno je bilo interesantno kada su kaligraf iz Kine Lu Šuiming i iz Novog Sada Svetozar Pajić – Dijak zajednički razapeli transparent na oba jezike sa tekstom: DUG ŽIVOT KALIGRAFA SRBIJE I KINE.

Na prvoj godišnjici Instituta se potvrdilo da je osnivanje Konfučijevog instituta u Novom Sadu od izuzetnog značaja ne samo za Novosadski univerzitet i Vojvodinu, nego i za jačanje odnosa između Srbije i Kine, jer njegovo delovanje omogućava bogatu kulturnu, prosvetnu i ekonomsku saradnju  tradicionalno prijateljskih zemalja.

Jouha Džao, direktor Konfučijevog Instituta u Novom Sadu,  nam je rekao da narod u Kini i Srbiji povezuje tradicionalno prijateljstvo i partnerski odnos sa velikim mogućnostima u brojnim oblastima koje se mogu realizovati radom Konfučijevog instituta u Novom Sadu na unapređenju posebno u oblasti kulture i visokog obrazovanja. Govoreći u kontekstu misli Konfučija, direktor Džao kaže da različiti ljudi imaju različita mišljenja, ali da mogu živeti zajedno u prijateljskoj atmosferi i saradnji, čak i sa različitim idejama…

                                            Radomir Čubranović

                                            Foto: Aleksandra Čubranović i Institut