Username:

Password:

Fargot Password? / Help

Дела која остају

(драгом пријатељу калиграфу)

Светозар Пајић - Дијак се сам, без икакве новчане помоћи неке србске институције, упустио у животни подухват даноноћног калиграфског преписивања Мирослављевог јеванђеља – уврштеног, од стране УНЕСКО-а, у дванаест најлепших рукопсних књига света. Набављао је и плаћао посебно штављене коже – пергаменте, правио помагала најприближнија алату старих мајстора, писао гушчијим перима, баш онако како су, некада, пре хиљаду година, радили калиграфи. Пајић - Дијак је оставио по страни све друге послове, па чак и оне од којих породица живи. Монаси би рекли – кад добијеш призив да нешто угодно Небу урадиш, све друго се у страну ставља, чак и хлеб насушни од којег се живи. Светозар Пајић - Дијак је познато име у свету калиграфије. Урадио је преписе Душановог Законика у црквенословенској верзији, а онда и на србском језику, у маниру калиграфије средњег века. Његов препис “Откровење Јована Богослова“ спада у мала уметничка ремек дела, тако да је лако добио благослов од владике никшићко - будимског Јоаникија, још 2003. године, да се упусти у препис Мирослављевог јеванђеља. А кад је пре десет година узео перо у руку и наслонио длан на даску, није се освртао колебљиво унатраг, већ је даноноћно, месецима, годинама исцртавао стара вијугава црквенословенска слова, иконописао минијатуре и украшавао иницијале – почетна слова. Остављао је траг свог бивствовања на земљи, пре свега свом потомству, а онда и на увид србским нараштајима.

Радио је у многим манастирима: Сопоћанима, Дечанима, Зочишту, Фенеку... али је последњу годину свог рада 2010/2011 калиграф Пајић - Дијак бивствовао у манастиру Ковиљ, и завршавао своје дело, које је са благословом названо “Препис Мирослављевог јеванђеља“. Добио је и благослов владике Порфирија, пространу келију и манастирски мир, да неометано доврши велико дело. На богослужења је долазио пре зоре, када и монаси, а на починак је ишао када се погасе сва манастирска светла. Говорио је да рад на преписивању Јеванђеља тражи и богоугодан молитвени живот и тога се, све време борављења у манастирима Србије, тврдо држао. Уверени да ће будући србски нараштаји умети да цене Пајићево дело, ми му од срца и душе захваљујемо, и молимо Господа да благослови сваки његов калиграфски рад.

На дан Св. Григорија Богослова, 07. дана месеца Фебруара, лета Господњег 2013. Од постојања 7521. година.