Slobodni umetnik primenjene umetnosti, slikar i kaligraf
Poslednju deceniju gospodin Svetozar Pajić, posvetio je detaljnom analizovanju istorijsko-umetničke građe srbskog naroda. Iz ovog širokog spektra interesovanja proistekla je logična znatiželja zalaženja u detalje istorijskog i estetskog značaja, čemu je autor po vokaciji znatno bliži.
Prošlogodišnji napor da dostigne nivo kvalitetnog prepisa Dušanovog zakonika, prikazao nam je stvaraoca kao izuzetno kompleksnu ličnost, što se iz njegovog ranijeg stvaralaštva već dalo naslutiti. Njegovo autorsko sagledavanje kodeksa Dušanovog zakonika pokazuje izuzetan interes i želju da „uđe“ u sve sfere jednog od ključnih zakona srednjovekovne Evrope.
Pri realizaciji ovog dela g. Pajić je pažljivim „patiniranjem“ hartije i spontanim rustičnim ispisivanjem prvobitnim srbskim pismom (bez težnje za kaligrafskim akademizmom), uspeo u onom uzvišenijem, da prikaže temperament svog bila, što je uočljivo i kod većine prepisa skriptora Zakonika iz 15. stoleća, i još pridoda transkribovani prevod sa starosrbskog u savremenu ćiriličnu formu, čime je svom radu dao dimenziju izuzetnog utilitarnog zapisa! Ostavljajući za trenutak estetsku dimenziju njegovog napora, postajemo svesni značaja ovog ostvarenja, kako za profesore, nastavnike i učitelje, tako i za studente prava i istorije, učenike srednjih škola, koji ovom formom zapisa dobijaju približeno i demistifikovano istorijsko blago, koje je sve ove vekove potiskivano iz žiže interesovanja, čime se logično stvarao utisak o „NARODU“, kome ništa nije sveto, kog je teško uvesti u civilizaciju, jer on jednostavno ne poznaje zakon!!! Na ovaj način, uz znatno manje napora, zahvaljujući promisli g. Pajića imamo jasan dokaz DRŽAVNO PRAVNIH REGULATIVA našeg velikog CARA koji je svojim zakonima bio na nivou srednjovekovne Evrope, a ponekad i ispred nje!
Ostvarenje gospodina Svetozara Pajića izvedeno je u maniru srednjovekovnih skriptora. Od obrade podloge za pisanje, preko kaligrafskog ispisa, pažljivog uveza u tvrd, kožni povez sa metalnim okovima i kopčama. Mnogi naši majstori kaligrafije i knjigovezačkog umeća kreirali su različite oblike pisma ili knjižnih poveza, ali, gotovo niko od njih nije sa toliko entuzijazma sproveo do kraja jedno kompletno srednjovekovno delo, a da bude iznad svega utilitarne vrednosti za popularisanje srpske istorije.
Akademija umetnosti, Novi Sad
