Username:

Password:

Fargot Password? / Help

Слободни уметник примењене уметности, сликар и калиграф

Последњу деценију господин Светозар Пајић, посветио је детаљном анализовању историјско-уметничке грађе србског народа. Из овог широког спектра интересовања проистекла је логична знатижеља залажења у детаље историјског и естетског значаја, чему је аутор по вокацији знатно ближи.

Прошлогодишњи напор да достигне ниво квалитетног преписа Душановог законика, приказао нам је ствараоца као изузетно комплексну личност, што се из његовог ранијег стваралаштва већ дало наслутити. Његово ауторско сагледавање кодекса Душановог законика показује изузетан интерес и жељу да „уђе“ у све сфере једног од кључних закона средњовековне Европе.

При реализацији овог дела г. Пајић је пажљивим „патинирањем“ хартије и спонтаним рустичним исписивањем првобитним србским писмом (без тежње за калиграфским академизмом), успео у оном узвишенијем, да прикаже темперамент свог била, што је уочљиво и код већине преписа скриптора Законика из 15. столећа, и још придода транскрибовани превод са старосрбског у савремену ћириличну форму, чиме је свом раду дао димензију изузетног утилитарног записа! Остављајући за тренутак естетску димензију његовог напора, постајемо свесни значаја овог остварења, како за професоре, наставнике и учитеље, тако и за студенте права и историје, ученике средњих школа, који овом формом записа добијају приближено и демистификовано историјско благо, које је све ове векове потискивано из жиже интересовања, чиме се логично стварао утисак о „НАРОДУ“, коме ништа није свето, ког је тешко увести у цивилизацију, јер он једноставно не познаје закон!!! На овај начин, уз знатно мање напора, захваљујући промисли г. Пајића имамо јасан доказ ДРЖАВНО ПРАВНИХ РЕГУЛАТИВА нашег великог ЦАРА који је својим законима био на нивоу средњовековне Европе, а понекад и испред ње!

Остварење господина Светозара Пајића изведено је у маниру средњовековних скриптора. Од обраде подлоге за писање, преко калиграфског исписа, пажљивог увеза у тврд, кожни повез са металним оковима и копчама. Многи наши мајстори калиграфије и књиговезачког умећа креирали су различите облике писма или књижних повеза, али, готово нико од њих није са толико ентузијазма спровео до краја једно комплетно средњовековно дело, а да буде изнад свега утилитарне вредности за популарисање српске историје.

Академија уметности, Нови Сад